Теци Цетино бистра и хладна,
Динаро сузо, с кршнијех гора,
однеси поздрав вољеном крају
и тугу моју све до мора.
Теци Цетино бистра и хладна,
опери трагове нечовјечне,
што злодјела починише гадна,
остављајући ожиљке вјечне.
Теци Цетино, најдража ријеко,
опет ће нeчовијек
стрепити и пасти
а правда ће крочити пријеко,
крчећи путе праведној власти.
Теци Цетино, најдража моја
нека
твој шум мелодију ствара
која једино тишину пара
чувајући гробља прадједовска.
Теци Цетино, бучна и плаха
а мени блиска ко родна мати
опет ће многа плећа нејака
са нјива твојих плодове брати
''Вук"
ДИНАРИ
Динаро, горо висoка
и тврда
као мозаик нижу ти се брда
пуна мириса кадуље и вријеска
кољевко буре и сунчаног бљеска
Поносна, горда, питома и мека
сестра је твоја Цетина ријека
друга ти сестра Крка је плава
што драгом Книни панораму ствара
Знам планино драга да си тужна
да је нестала пијесма са обронака твојих
да си сијетна и да си далеко
од погледа наших и мојих
Твоја суза другује с тобом
Цетина с Крком мелодију ствара
док храм божији на падини твојој
с небом те вијечно спаја
Не тугуј најдража моја
наше мисли мотре нате'
доћи ће соколови твоји
Динари живот да врате
Куцнут ће прави час
проплакати ће дијечији глас
младост и радост одмијенут ће
сиједу старачку влас.
Опет ће конобе вино лити
пршути опет суви бити
амбари пуни жита снити
Динаром пијесма ће се орити
Цуре ће коло играти
а момци их слатко љубити
радост и весеље дјечије
тугу ће Динари убити.
Проћи ће времена гадна
када су нељуди срца хладна
спалили села јадна
'''Вук''
РОДНОЈ ЦЕТИНИ
Наш бисеру загубљени
да ми те је опет наћи
и слободно удахнути
чари твојих лијепих гора,
мирис твога цвијетног поља
снагу буре са Динаре.
Пити хладну воду твоју.
Видјет стада
не бројена.
Коње вране не седлане
пољем равним разигране.
Косце, дичне цетињане
гдије зелену траву косе,
витке, лијепе
водарице
што им хладну воду носе.
Чути пијесму о Цетини,
видијет коло цетињанки
како игра испред цркве...
''Вук''
ПРИЈАТЕЉУ
Био један драг ми човијек
са извора бистре Крке.
Поред свога роднога Книна
и шибенске знао кале.
Тај динарац њежна срца
заслужује сваке хвале.
Живот га је усмијерио
у претешке збиље рата
Као младић, крочио је
гледајући свога брата.
Имао је дивну душу
и велико срце Лава,
моја љубав, жарко жели
да га спасе заборава.
Ништа страно њему није
што је људски и поштено
Бистра ума са љубављу
крочио је отворено
Мучило га цијели живот,
что се цијепа српско биће?
Шта се деси прошлог рата
да убија брат свог брата?
Молио је бога, стално
да просвијетли разум нама,
да нам даде љубав вијечну.
да нас води свети Сава
Слогом да се окитиомо
и свијетлошћу освијетлимо.
''Вук''
МИ ЗНАМО СУДБУ
Ми
знамо судбу и све што нас чека
Но страх нам неће
заледити груди!
Волови јарам трпе, а не
људи
Бог је слободу дао за
човијека.
Снага је наша планинска
ријека,
Њу неће зауставити нико!
Народ је овај умирати
свико
У својој смрти да нађе
лијека.
Ми свој знамо, пут
Богочовијека
И силни као планинска
ријека,
Сви ћемо проћи преко
оштра кама!
Све тако даље, тамо до
Голготе
И кад на мушке узмете
животе
Гробови наши бориће се с
вама.
Моја Цетина
У мислима често одем
тамо
напијем се са извора воде
па разгледам поља и долине
и питам се куд наш народ оде?
Нечује се лавеж наших паса
Тишина је расула се свуда
Дали нам је усамљено сада
наше село, наша родна груда?
Чула сам прољеће је стигло
да се роса ливадама блиста,
да иѕлази над Динаром сунце,
да су јутра као некад иста...
Памтићу заувијек село моје
ону ријеку бистру и студену
само једно заборави'т
желим-
слике наших кућа у пламену..
Александра
04/08/2005
Данас је срце празно, Као колодвор у пола ноћи Којим нико не пролази Данас је душа као вода Без укуса, мириса и Без
осијећања Бол надире из унутрашњости Али јој не допустам Јер, празник твој боли Зато
уздржи се Пусти ме, одмори се Нека овај дан прође у неком Привидном миру и спокоју И СИЈЕЋАЊУ На многобројне сузе исплакане, На избијегличке ноћи непроспаване На страх и трепет од новог сутра На сва она усамљена јутра Без најмилијих На дуге колоне изорених тјела На гладна дјечја уста На пусте куће и напуштена села На одлаз у неповрат.
Дан као дан нема значење Значење има прошлост Јер је она та која нас боли Која се сакупља Из дана у дан све више напредује, бива већа, моћнија Данас је бројим годинама И ево, десет их је на броју Али ни број нема значење Оно што се догађа је много старшније Сазнање да нас вријеме Чупа као осушена, стабла из коријења Ми се не дамо, али ипак Танке су нити које нас вежу за ту земљу, Родну и плодну, нашу домовинску Само је жеља јака, голема Чак превазилази границе реалности,, Јер сањам, Замишљам свој повратак тамо, Тамо негдије гдје ми је дом Али тај дом није више онај из мојих сијећања Онај који сам напустила Без освртања Јер мислила сам Вратићу се скоро.
Сада је оронуо Дали од кише, буре или сунца Дали од туге и самоће? Не знам, али то висе није онај дом Нестало је у њему топлине, Нема гласа, ни свијетла, Ништа ту нема Чини ми се више Само зидови оронули стоје И пркосе годинама. Нико ме није чекао у њему Затворена
су била врата И знам да ме више никоникада неће Чекати ме Радовати се мом доласку Ипак, враћаћу се ја,
Обилазити га Сликати двориште, зидове и орас стари Биљежити промијене које доносе године Али ћу се увијек осијећати као случајни пролазник, Као странац.